Биографија

 

Пандуровић Анђелко Дејан,

капетан авијације српског ратног ваздухопловства, рођен је 15. априла 1978. године у Врбасу, где је и завршио основну школу. Септембра 1993. године уписује Војну гимназију у Београду коју успешно похађа као ученик 5. ваздухопловног одељења 23. класе. Током средњошколског периода активно се бави спортом – атлетиком  и постиже значајне резултате у дисциплинама скок у даљ и спринт. 1997. године, после селективног летења на авиону Утва 75, постаје студент 54. класе Војне академије у Београду  на смеру авијација. Своја права крила  добио је на авиону Супер Галеб Г-4  на коме је остварио летачки стаж од преко 15 година. Службовао је у местима: Подгорица, Ковин и Батајница.

Капетан Пандуровић се као студент пилот на обуци катапултирао –  у паду војног авиона 24. октобра 2000. године. Тада је летео  са мајором Асимом Панџићем када је Супер Галебу Г4 након полетања отказао мотор. На висини од око 150m оба пилота су успешно напустила авион изнад насеља Ракића Куће код Подгорице. Седмог априла 2015. године Дејан постаје члан „Martin Baker Tie“ клуба као 5901. регистровани члан. Тачно две године након тога, Дејан и Ћули, нажалост, не успевају да се спасу избацивим седиштима истог типа.

 

 


 

Као дипломирани официр,  усмерења – пилот авиона, 2001. године ступа на прву дужност у 239. лбае  у  Подгорици. Након 4 године прекомандован је на аеродром  Ковин у 251. лбае где завршава курс наставника летења и школује многе  генерације млађих пилота. У 252.штае – “Курјацима са Ушћа” добија звање старијег наставника летења на авиону Супер Галеб Г-4, а својим примером  показује како се поштено, часно и посвећено може вршити летачка дужност.

2008. године на Факултету безбедности успешно је завршио специјалистичке студије одбранивши специјалистички рад на тему „Улога организације УН у борби против тероризма“.

Дејан је показао своју хуманост и храброст и у спасавању људи и имовине угрожених у катастрофалним поплавама у мају 2014. године приликом одбране града Шапца.

 


 

Својим примером, самоиницијативом и личним пожртвовањем давао је пример млађим пилотима а позитивном критиком утицао и на старије. Био је одличан пилот и још бољи човек.

Летео је у сложеним формацијама на Супер Галебу на аеромитинзима „Батајница 2009“, „Батајница 2012“ као и на паради „Корак Победника 2014“. Тада је заједно са својим колегама показао импресивну технику пилотирања летења у формацији од седам Супер Галебова као други десни пратилац.

 

 


 

Током своје каријере више пута је похваљиван, награђиван и одликован и то:

  • Похвала, 252.штае, 03/1790-1, 2013.
  • Похвала, 252.штае, 03/1514-1, 2014.
  • Награда књигом, Министар одбране, 1-134, 2014.
  • Похвала, 204.вбр, 03-1/7196-4, 2015.
  • Похвала, 252.штае, 03/102-2, 2016.
  • Војна Споменица поводом прославе јубилеја дана Војске Србије, 2014.
  • Војна Споменица за учешће на војној паради „Београд 2014“, Министар одбране, 15-6, 2015.
  • Војна Спомен-Медаља за ревносну војну службу за 10 година, Министар обране,16-12, 2016.
  • Постхумно – Златна медаља за храброст „Милош Обилић“, КОПР 95, Председник Републике, 12. април 2017.

 

 

Дејанов највећи успех су ћерке Милица и Мина и супруга Јелена.

Top